Stanica površinskih voda: PARAĆIN

Crnica nije reka dugog toka, niti je mnogo udaljena od glavnih puteva. Ipak, pored nje je sagrađeno desetak manastira i jedan stari grad.

Reka Crnica izvire u snažnom mlazu ispod ogromne stene, na južnom delu Kučajskih planina. Na izvoru je reka potpuno bela od krečnjačkih stena, pa se zato nekad zvala Belica. Priča se da se tokom turske vladavine silan svet okupio na saboru kod Crkve, u donjem toku reke. Turska ordija je iznenadila narod na saboru i posle neviđenog masakra krv je obojila belu reku. Od tada se reka ne zove Belica, nego Crnica.

Reka Crnica je duga nepunih trideset kilometara i uliva se u Veliku Moravu kod Paraćina. Izvire u prostranoj udolini kod rudarskog naselja Sisevac. Potom ulazi u deset kilometara dug kanjon, a kod Popovca izlazi u prostranu ravnicu, gde joj se pridružuje i reka Grza, a potom združene teku do Velike Morave.

Prva svetinja se nalazi na samom izvoru Crnice. Manastir Sisojevac je podigao 1380. godine duhovnik kneza Lazara, Sisoje Sinajit. Manastir je opusteo krajem XVII veka i obnovljen je 1978.godine. Pored manastira, na izvoru Crnice nalaze se ribnjak i motel. To je omiljeno izletište stanovnika Paraćina, Ćuprije i Jagodine. Za prvomajski uranak stanovništvo ova tri grada bukvalno se preseli na vrela Grze i Crnice.

Nizvodno od Sisojevca reka Crnica ulazi u teško prohodan kanjon. Ovuda prolaze samo vukovi i lovci. Po njihovoj (lovačkoj) priči u kanjonu se nalazi desetak manastirišta, ali ih je vegetacija tako pokrila da može da ih pronađe samo dobar poznavalac kanjona. Kod sela Zabrga reka pravi veliku krivinu i izlazi iz kanjona. Na mestu gde je reka zaježena, a leva obala se blago spušta u reku, nalaze se ostaci manastira Namasija ili Manasinjac. Sudeći po ostacima, ovo je bio značajan manastir sa odbrambenim zidinama i jakom kulom. Crkva posvećena svetom Nikoli konzervirana je i obnovljena u jednom malom delu. Nizvodno od manastira se nalaze vodenice, ribnjak i most preko reke.

Selo Zabrega je podignuto na desnoj rečnoj obali. Selo ima amfiteatralni oblik i kružno se spušta ka reci. Podjedanko su zanimljive stare očuvane kuće i nove koju su međusobno povezane pravim mostovima. Verovatno stanari ne žele da gaze po blatu kada pada kiša. Kada od Popovca putujete do Zabrege postajete svesni prisutnosti sela tek kad uđete u njega. Pričaju stariji meštani da tokom Drugog svetskog rata Nemci nisu nijedanput ušli u selo, jer nisu znali da postoji.

Čim prodje Zabregu, Crnica ponovo ulazi u kanjon. Na levoj rečnoj obali se nalaze ostaci hrama posvećenog svetom Jovanu Glavoseku. Podaci o ovoj Crkvi su vrlo oskudni i poznato je samo da je obnovljena 1520. godine. Posle posete ovoj Crkvi, potrebno je vratiti se nazad do mostića i preći reku. Staza vodi desnom obalom i polako se penje naviše ka stotinak metara visokom uzvišenju. Već sa staze se nazire moćna stena na zaravnjenom platou i velika pećina ispod njega. Prizor koji se na platou ukazuje vredan je pešačenja. Reka Crnica sa tri strane okružuje dubokim, neprolaznim kanjonom ovo kultno mesto. Na centralnom delu platoa se nalazi kameni megalit i teško je poverovati da je sav ovaj sklad slučajan. Verovatno je zato i nastala legenda da je kamen donela despotica Jerina u svojoj kecelji u središte svog dvorca. Na samoj ivici ambisa se nalaze ruševine kule, pa se pretpostavlja da su to ostaci grada Petrusa. To je bio najveći utvrđeni grad u srednjem Pomoravlju i po njemu se ceo ovaj kraj zvao Petruška oblast. Od grada se staza strmo spušta naniže ka reci. Na samoj rečnoj obali, priljubljena uz stenu i pokrivena gustom vegetacijom, krije se Crkva posvećena Blagoj Mariji Petruškoj. Sabor i klanica u kojoj su Turci pobili narod, kad je reka zacrnila svoje ime, dogodio se kraj ove svetinje.

Kada stojite na platou grada Petrusa i posmatrate kanjon Crnice, imate utisak da ste udaljeni destinama kilometara od bilo kakve civilizacije. Dovoljno je otići nekoliko stotina metara od ivice kanjona u smeru zapada, pa da sa odsečene stene vidite apokaliptično zdanje cementare u Popovcu, koja izbacuje sivu prašinu i pokriva njom njive, kuće, ljude, voćke u cvetu …

Gospodar Petrusa, župan Vukosav, je podigao još jednu bogomolju na obalama Crnice. To je manastirska Crkva, posvećena Presvetoj Bogorodici u selu Lešje na planini Babi. Pored Crkve se nalazi i kula Orlovića Pavla, koja je čuvala ulaz sa Čestobrodice u Pomoravlje. Pored Crkve se nalaze tri čuvena izvora na koje je dolazila kraljica Natalija da pije vodu.

U neposrednoj blizini Petruške oblasti, nalazi se manastir Ravanica, zadužbina kneza Lazara. Crkva posvećena Vaznesenju Gospodnjem podignuta je polovinom osme decenije XIV veka. U Crkvi se nalazi ćivot sa moštima svetog kneza Lazara, posmrtni ostaci svetog Romila Sinajita i kneževog mlađeg sina Vuka.

Petrušku oblast je najzgodnije obići iz Paraćina, sela Zabrega ili motela Dorotej, koji se nalazi u blizini manastira Lešje, na putu za Čestobrodicu. Motel je zgodno mesto za noćenje. Osim ribnjaka i drugih pogodnosti, pored motela se nalazi izvor sumporovite vode, koju meštani zovu i vatrena voda, a dobra je za stomačne tegobe. Zanimljivo je i stablo vrbe iz koga raste dud kraj manastira Lešje. Priča se da je napitak od tog lišća dobar za nerotkinje. Momci iz okoline kažu da je učinak napitka stopostotan, ako problematična snaša prenoći u motelu Dorotej.